Поздравление на суккот на иврите

Печать🖨 PDF 📄 eBook 📱 Что следует говорить на иврите, когда вы услышали весть о чьей-то беременности? Как пожелать кому-то счастливых праздников? Как пожелать кому-то хорошей недели? Ниже приведены традиционные еврейские фразы и выражения, которые помогут ответить на эти и другие вопросы. Приветствия на шабат и новую неделю Шабат шалом На иврите буквально означает пожелание мирной […]
  • Что следует говорить на иврите, когда вы услышали весть о чьей-то беременности?
  • Как пожелать кому-то счастливых праздников?
  • Как пожелать кому-то хорошей недели?

Ниже приведены традиционные еврейские фразы и выражения, которые помогут ответить на эти и другие вопросы.

Приветствия на шабат и новую неделю

Шабат а-гаддоль – великая суббота

Шабат шалом

На иврите буквально означает пожелание мирной субботы. Это уникальное приветствие, которое можно использовать в любое время в шабат, хотя общепринято произносить его в завершение субботней церемонии каббалат шабат.

Гут Шабес

Это аналогичное выражение на идиш дословно означает «хорошего шабата». Подобно выражению «шабат шалом», его используют, приветствуя каждого человека в шабат. По своему опыту я знаю, что приветствием «Гут Шабес» можно чествовать в обычном разговоре или при встрече людей, в то время, как «шабат шалом» больше используется в завершение ритуала каббалат шабат.

Шавуа тов

В переводе с иврита — «хорошей (доброй) недели». Приветствие используется после ритуала Авдалы (церемония, отмечающая завершение шабата), чтобы пожелать кому-то хорошей наступающей недели.

Праздничные приветствия

Хаг Самеах

С иврита переводится, как «С праздником!» или «Радостного праздника!». Это приветствие произносится на любой праздник, но особенно подходит для праздничных дней в Суккот, Шавуот и Песах, традиционные религиозные праздники паломничества, восхождения к Иерусалимскому Храму – «шалош регалим» (все остальные тоже являются праздниками, но не такими, как эти).

Гут Ём тов

На идиш – «хороших праздников». Это приветствие используется для любого праздника, не обязательно религиозного.

Ле-шана това

Дословно в переводе с иврита «на добрый год». Общее приветствие на Рош ѓа-шана и Дни трепета. В эти дни говорят «Ле-шана това тикатев вэ-тихатем» (Да будешь ты вписан в Книгу Жизни и скреплён печатью на добрый год).

Цом каль – лёгкого вам поста

Цом каль – это лучшее выражение, которым можно приветствовать людей в Йом Кипур. Пожалуйста, не желайте в этот день: «Счастливого (радостного) Йом Кипура»; это вовсе не тот праздник, к которому подходит такое приветствие.

Другие выражения

Шалом

На иврите — «мир», «покой». Выражение, которое произносят, встречаясь или прощаясь.

Шалом Алейхем или Шолем Алейхем

С иврита и идиш переводят, как «мир тебе» или «мир дому твоему». Это традиционное приветствие. В Америке обычно используют вариант на идиш. Выражение похоже на арабское приветствие «ас-саляму алейкум» (не удивляйтесь: иврит и арабский языки из одной семитской семьи).

Шолом Алейхем — имя знаменитого еврейского писателя, известного своими замечательными повестями и рассказами, некоторые из них были положены в основу знаменитого мюзикла «Скрипач на крыше».

Ответить на приветствие «Шалом Алейхем или Шолем Алейхем« можно словами «Алейхем Шалом», то есть «и тебе (желаю) мира».

Мазаль тов

Это выражение можно перевести с иврита и идиш, как пожелание «хорошей судьбы». Это традиционный способ выразить своё приветствие. «Мазаль тов!» — правильный и традиционный ответ, если вы услышали, что человеку предстоит обручение или женитьба (замужество); что у кого-то родился ребёнок или ребёнок становится подростком 12 или 13 лет:  возраст бар (бат)-мицвы.

Можно также поздравить кого-то с получением новой работы, с окончанием школы (колледжа, университета и пр.) или с каким-то другим радостным событием.

Имейте в виду, что это выражение нельзя использовать по любому поводу; как, например, «желаю удачи» в будущем, напротив, это выражение передаёт счастье и наслаждение от того события, которое уже произошло в жизни человека.

Йешар коах

С иврита переводится, как «[чтобы ты и дальше пользовался] силой прямо [по назначению]». Это отличный способ поздравить кого-то за исполнение мицвы или другого доброго дела. По сути, этими словами вы желаете, чтобы некто продолжал неуклонно совершать добрые дела, и вы с должным почтением осознаёте усилия, которые он вкладывает в свою работу. Чаще всего мы используем это пожелание в синагоге, дабы поздравить кого-то, принявшего успешное участие в исполнении мицвот. Строго говоря, это форма обращения, соответствующая мужскому роду. Некоторые используют женскую форму данного выражения, проявляя чувства к женщине, но это выглядит не типично.

Ле-Хаим

Это выражение переводится, как «к жизни» или «за жизнь». Это традиционный тост, который вы предлагаете перед поднятием бокала с вином  или других алкогольных напитков.

Можно сравнить с традиционным тостом «За здравие!» на русском языке.

Гезундхайт

На идиш «будь здоров! На здоровье». Это хороший ответ чихнувшему человеку. Такое же выражение используется и на немецком языке (идиш основан на немецком языке) и весьма распространено среди не евреев. Я думаю, что стоит отметить следующее: некоторые не евреи сказали мне, что боятся обидеть евреев, пожелав им «bless you» (благослови тебя), и поэтому используют выражение из языка идиш – гезундхайт.

Лейда кала

Беременной женщине принято желать “лейда кала“, что в переводе с иврита значит: “легких родов”

.

Было ли это полезно?

From Wikipedia, the free encyclopedia

(Redirected from Refuah ShLeima)

Le’Shana Tova Tikatevu, greeting card from Montevideo, 1932.

There are several Jewish and Hebrew greetings, farewells, and phrases that are used in Judaism, and in Jewish and Hebrew-speaking communities around the world. Even outside Israel, Hebrew is an important part of Jewish life.[1] Many Jews, even if they do not speak Hebrew fluently, will know several of these greetings (most are Hebrew, and among Ashkenazim some are Yiddish).[1]

Shabbat[edit]

For the Sabbath, there are several greetings that Jews use to greet one another.

Phrase Hebrew script Translation Pronunciation Language Explanation
Shabbat shalom שַׁבָּת שָׁלוֹם Peaceful Sabbath [ʃaˈbat ʃaˈlom] Hebrew Used any time on Shabbat, especially at the end of a Shabbat service. Used also preceding Shabbat almost like «have a good weekend.»[2]
Gut Shabbes
גוּט שַׁבָּת Good Sabbath [ɡʊt ˈʃabəs] Yiddish Used any time on Shabbat, especially in general conversation or when greeting people.[2]
Shavua tov שָׁבוּעַ טוֹב Good week [ʃaˈvu.a tov] Hebrew Used on Saturday nights (after Havdalah) and even on Sundays «shavua tov» is used to wish someone a good coming week.[2]
Gut Voch גוט וואָך Good week Yiddish Same as above, but Yiddish
Buen shabat בוען שבת Good sabbath [buen ʃabat] Judaeo-Spanish
Sabado dulse i bueno Sweet and good sabbath Judaeo-Spanish
Boas entradas de Saba Good entry to the sabbath Portuguese or Judeo-Portuguese

Holidays[edit]

For different chagim and Yom Tov there are different expressions used.

Phrase Hebrew script Translation Pronunciation Language Explanation
Chag sameach חַג שָׂמֵחַ Happy holiday [χaɡ saˈme.aχ] Hebrew Used as a greeting for the holidays, can insert holiday name in the middle; e.g. «chag Chanukah sameach».[2] Also, for Passover, «chag kasher v’same’ach» (חַג כָּשֵׁר וְשָׂמֵחַ‎) meaning wishing a happy and kosher(-for-Passover) holiday.[2]
Moed tov
Moadim l’simcha
מועד טובֿ
מועדים לשמחה
A good festival period
A happy festival period
[ˈmo.ed tov
mo.aˈdim le simˈχa]
Hebrew Used as a greeting during the chol ha-moed (intermediate days) of the Passover and Sukkot holidays.
Gut Yontiv גוט יום־טובֿ Good Yom Tov [ɡʊt ˈjɔntɪv] Yiddish Used as a greeting for the Yom Tov holidays.[2] Often spelled Gut Yontif or Gut Yontiff in English transliteration.
Gut’n Mo’ed גוטן מועד Good chol ha-moed (intermediate days) [ˈɡʊtn̩ ˈmɔɪɛd] Yiddish As above (as a greeting during the chol ha-moed (intermediate days) of the Passover and Sukkot holidays), but Yiddish/English
L’shanah tovah or Shana Tova לְשָׁנָה טוֹבָה [To a] good year [leʃaˈna toˈva] Hebrew Used as a greeting during Rosh Hashanah and the Days of Awe, Also used, simply «shanah tovah» (שָׁנָה טוֹבָה‎), meaning «a good year», or «shanah tovah u’metukah» (שָׁנָה טוֹבָה וּמְתוּקָה‎) meaning «a good and sweet year».[2] The phrase is short for «l’shanah tovah tikatevu ve techatemu» (לְשָׁנָה טוֹבָה תִכָּתֵבוּ וְתֵּחָתֵמוּ‎), meaning «may you be inscribed and sealed (in the Book of Life) for a good year».[3] A shorter version is often used: «ktiva ve chatima tova» (כְּתִיבָה וְחֲתִימָה טוֹבָה‎), meaning «(have a) good signature (in the Book of Life)» and literally «good inscribing and signing».[3] In Israel, also used during Passover due to the renewal of spring, the Exodus story and the new beginning of being freed from slavery, and because it says in the bible itself, as to the month of Nissan, the month of Passover, that «this month shall mark for you the beginning of the months; it shall be the first of the months of the year for you.» (Sh’mot 12:1-3) Nissan is the Persian name which was used by Jews in Babylonian exile and replaced the Biblical first month called Aviv. For these reasons the greeting has wide usage in Israel near Passover.
Tzom kal צוֹם קַל Easy fast [tsom kal] Hebrew Used to wish someone an easy Yom Kippur fast. In some English-speaking communities today, the greeting «[have] an easy and meaningful fast» is used.[4]
G’mar Chatima Tovah גְּמַר חֲתִימָה טוֹבָה May you be sealed for good [in the Book of Life] Hebrew pronunciation: [gmaʁ χati.ma to.va] Hebrew Used to wish someone well for and on Yom Kippur. Tradition teaches that Jews’ fate is written on Rosh Hashanah and is sealed on Yom Kippur.[5]
Tizku Leshanim Rabot — Ne’imot veTovot תזכו לשנים רבות — נעימות וטובות May you merit many pleasant and good years [tizˈku leʃaˈnim raˈbot — ne.iˈmot vetoˈvot] Hebrew Used in Sephardic communities to wish someone well at the end of a holiday.

Greetings and farewells[edit]

There are several greetings and good-byes used in Hebrew to say hello and farewell to someone.

Phrase Hebrew script Translation Pronunciation Language Explanation
Shalom שָׁלוֹם Hello, goodbye, peace [ʃaˈlom] Hebrew A Hebrew greeting, based on the root for «completeness». Literally meaning «peace», shalom is used for both hello and goodbye.[6] A cognate with the Arabic-language salaam.
Shalom aleichem שָׁלוֹם עֲלֵיכֶם Peace be upon you [ʃaˈlom ʔaleˈχem] Hebrew This form of greeting was traditional among the Ashkenazi Jewish communities of Eastern Europe. The appropriate response is «Aleichem Shalom» (עֲלֵיכֶם שָׁלוֹם) or «Upon you be peace.» (cognate with the Arabic-language «assalamu alaikum» meaning «The peace [of ] be upon you.)»
L’hitraot לְהִתְרָאוֹת Goodbye, lit. «to meet» [lehitʁaˈʔot] Hebrew Perhaps the most common Hebrew farewell in Israel (English «bye» is also commonly used). Sometimes shortened to לְהִתְ («l’heet»).

Phrases[edit]

These are Hebrew phrases used in Jewish communities both inside and outside of Israel.[1]

Phrase Hebrew script Translation Pronunciation Language Explanation
Mazal tov / Mazel tov מַזָּל טוֹב good luck/congratulations [maˈzal tov]
[ˈmazəl tɔv]
Hebrew/Yiddish Used to mean congratulations. Used in Hebrew (mazal tov) or Yiddish. Used on to indicate good luck has occurred, ex. birthday, bar mitzvah, a new job, or an engagement.[1] Also shouted out at Jewish weddings when the groom (or both fiances) stomps on a glass. It is also used when someone accidentally breaks a glass or a dish.[1] However, NOT normally used on news of a pregnancy, where it is replaced by «b’sha’ah tovah» («may it happen at a good time/in the proper time»).[7]
B’karov etzlech (f.)
B’karov etzlecha (m.)
בְּקָרוֹב אֶצְלְךָ Soon so shall it be by you [bekaˈʁov ʔetsˈleχ]
[bekaˈʁov ʔetsleˈχa]
Hebrew Used in response to «mazal tov»[1]
Im Yirtzeh HaShem אִם יִרְצֶה הַשֵּׁם God willing [ɪmˈjɪʁtsə.aʃɛm] Hebrew Used by religious Jews when speaking of the future and wanting God’s help.
B’ezrat HaShem בְּעֶזְרָת הַשֵּׁם With God’s help [beʔezˈʁat haˈʃem] Hebrew Used by religious Jews when speaking of the future and wanting God’s help (similar to «God willing»).[1]
Yishar koach (or ShKoiAch)[8] יְישַׁר כֹּחַ You should have increased strength [jiˈʃaʁ ˈko.aχ] Hebrew Meaning «good for you», «way to go», or «more power to you». Often used in synagogue after someone has received an honour. The proper response is «baruch tiheyeh» (m)/brucha teeheyi (f) meaning «you shall be blessed.»[1][9]
Chazak u’varuch חֵזָק וּבָרוךְ Be strong and blessed [χaˈzak uvaˈʁuχ] Hebrew Used in Sephardi synagogues after an honour. The response is «chazak ve’ematz» («be strong and have courage»). It is the Sephardi counterpart pair to the Ashkenaz ShKoiAch and Boruch TihYeh.
Nu? ?נו So? [nu] Yiddish A Yiddish interjection used to inquire about how everything went.[1]
Kol ha’ka’vod כֹּל הַכָּבוֹד All of the honour [kol hakaˈvod] Hebrew Used for a job well done.[1]
L’chaim לְחַיִּים To life [leχaˈjim]
[ləˈχajm]
Hebrew/Yiddish Hebrew and Yiddish equivalent of saying «cheers» when doing a toast[1]
Gesundheit געזונטהייט Health [ɡəˈzʊnthajt] Yiddish Yiddish (and German) equivalent of saying «bless you» when someone sneezes. Also sometimes «tsu gezunt».[2]
Lavriut (or Livriut) לבריאות To Health [livʁiˈʔut] Hebrew Hebrew equivalent of saying «bless you» when someone sneezes.[9]
Refuah Shlemah רְפוּאָה שְׁלֵמָה Get well soon. Lit. full recovery Hebrew Used when someone is sick or injured.[10] Also see related daily prayer addition.

See also[edit]

  • Honorifics in Judaism
  • Honorifics for the dead in Judaism

References[edit]

  1. ^ a b c d e f g h i j k Jacobs, Jill Suzanne. «Speaking of Favorite Hebrew Expressions». Dummies.com. Retrieved 7 October 2018.
  2. ^ a b c d e f g h «Expressions and Greetings». Judaism 101. Retrieved 7 October 2018.
  3. ^ a b «Rosh ha-Shana (Jewish New Year)». Hebrew: Virtual Ulpan. Archived from the original on 5 May 2017. Retrieved 7 October 2018.
  4. ^ My Jewish Learning. «How to Greet Someone on Yom Kippur». My Jewish Learning. 70/Faces Media. Retrieved 14 August 2021.
  5. ^ Staff, Jspace. «G’mar Chatimah Tovah from Jspace». Jspace. Archived from the original on 6 October 2014. Retrieved 7 October 2018.
  6. ^ Jacobs, Jill Suzanne. «Hebrew For Dummies». Dummies.com. Retrieved 7 October 2018.
  7. ^ Daniels, Sariya. «B’Sha’ah Tovah». The Jewish Magazine. Retrieved 7 October 2018.
  8. ^ contraction of the two words
  9. ^ a b «Jewish Holiday Greetings». Patheos.com. Archived from the original on 26 September 2014. Retrieved 7 October 2018.
  10. ^ «refua shlema — Jewish English Lexicon». Retrieved 26 March 2019.

From Wikipedia, the free encyclopedia

(Redirected from Refuah ShLeima)

Le’Shana Tova Tikatevu, greeting card from Montevideo, 1932.

There are several Jewish and Hebrew greetings, farewells, and phrases that are used in Judaism, and in Jewish and Hebrew-speaking communities around the world. Even outside Israel, Hebrew is an important part of Jewish life.[1] Many Jews, even if they do not speak Hebrew fluently, will know several of these greetings (most are Hebrew, and among Ashkenazim some are Yiddish).[1]

Shabbat[edit]

For the Sabbath, there are several greetings that Jews use to greet one another.

Phrase Hebrew script Translation Pronunciation Language Explanation
Shabbat shalom שַׁבָּת שָׁלוֹם Peaceful Sabbath [ʃaˈbat ʃaˈlom] Hebrew Used any time on Shabbat, especially at the end of a Shabbat service. Used also preceding Shabbat almost like «have a good weekend.»[2]
Gut Shabbes
גוּט שַׁבָּת Good Sabbath [ɡʊt ˈʃabəs] Yiddish Used any time on Shabbat, especially in general conversation or when greeting people.[2]
Shavua tov שָׁבוּעַ טוֹב Good week [ʃaˈvu.a tov] Hebrew Used on Saturday nights (after Havdalah) and even on Sundays «shavua tov» is used to wish someone a good coming week.[2]
Gut Voch גוט וואָך Good week Yiddish Same as above, but Yiddish
Buen shabat בוען שבת Good sabbath [buen ʃabat] Judaeo-Spanish
Sabado dulse i bueno Sweet and good sabbath Judaeo-Spanish
Boas entradas de Saba Good entry to the sabbath Portuguese or Judeo-Portuguese

Holidays[edit]

For different chagim and Yom Tov there are different expressions used.

Phrase Hebrew script Translation Pronunciation Language Explanation
Chag sameach חַג שָׂמֵחַ Happy holiday [χaɡ saˈme.aχ] Hebrew Used as a greeting for the holidays, can insert holiday name in the middle; e.g. «chag Chanukah sameach».[2] Also, for Passover, «chag kasher v’same’ach» (חַג כָּשֵׁר וְשָׂמֵחַ‎) meaning wishing a happy and kosher(-for-Passover) holiday.[2]
Moed tov
Moadim l’simcha
מועד טובֿ
מועדים לשמחה
A good festival period
A happy festival period
[ˈmo.ed tov
mo.aˈdim le simˈχa]
Hebrew Used as a greeting during the chol ha-moed (intermediate days) of the Passover and Sukkot holidays.
Gut Yontiv גוט יום־טובֿ Good Yom Tov [ɡʊt ˈjɔntɪv] Yiddish Used as a greeting for the Yom Tov holidays.[2] Often spelled Gut Yontif or Gut Yontiff in English transliteration.
Gut’n Mo’ed גוטן מועד Good chol ha-moed (intermediate days) [ˈɡʊtn̩ ˈmɔɪɛd] Yiddish As above (as a greeting during the chol ha-moed (intermediate days) of the Passover and Sukkot holidays), but Yiddish/English
L’shanah tovah or Shana Tova לְשָׁנָה טוֹבָה [To a] good year [leʃaˈna toˈva] Hebrew Used as a greeting during Rosh Hashanah and the Days of Awe, Also used, simply «shanah tovah» (שָׁנָה טוֹבָה‎), meaning «a good year», or «shanah tovah u’metukah» (שָׁנָה טוֹבָה וּמְתוּקָה‎) meaning «a good and sweet year».[2] The phrase is short for «l’shanah tovah tikatevu ve techatemu» (לְשָׁנָה טוֹבָה תִכָּתֵבוּ וְתֵּחָתֵמוּ‎), meaning «may you be inscribed and sealed (in the Book of Life) for a good year».[3] A shorter version is often used: «ktiva ve chatima tova» (כְּתִיבָה וְחֲתִימָה טוֹבָה‎), meaning «(have a) good signature (in the Book of Life)» and literally «good inscribing and signing».[3] In Israel, also used during Passover due to the renewal of spring, the Exodus story and the new beginning of being freed from slavery, and because it says in the bible itself, as to the month of Nissan, the month of Passover, that «this month shall mark for you the beginning of the months; it shall be the first of the months of the year for you.» (Sh’mot 12:1-3) Nissan is the Persian name which was used by Jews in Babylonian exile and replaced the Biblical first month called Aviv. For these reasons the greeting has wide usage in Israel near Passover.
Tzom kal צוֹם קַל Easy fast [tsom kal] Hebrew Used to wish someone an easy Yom Kippur fast. In some English-speaking communities today, the greeting «[have] an easy and meaningful fast» is used.[4]
G’mar Chatima Tovah גְּמַר חֲתִימָה טוֹבָה May you be sealed for good [in the Book of Life] Hebrew pronunciation: [gmaʁ χati.ma to.va] Hebrew Used to wish someone well for and on Yom Kippur. Tradition teaches that Jews’ fate is written on Rosh Hashanah and is sealed on Yom Kippur.[5]
Tizku Leshanim Rabot — Ne’imot veTovot תזכו לשנים רבות — נעימות וטובות May you merit many pleasant and good years [tizˈku leʃaˈnim raˈbot — ne.iˈmot vetoˈvot] Hebrew Used in Sephardic communities to wish someone well at the end of a holiday.

Greetings and farewells[edit]

There are several greetings and good-byes used in Hebrew to say hello and farewell to someone.

Phrase Hebrew script Translation Pronunciation Language Explanation
Shalom שָׁלוֹם Hello, goodbye, peace [ʃaˈlom] Hebrew A Hebrew greeting, based on the root for «completeness». Literally meaning «peace», shalom is used for both hello and goodbye.[6] A cognate with the Arabic-language salaam.
Shalom aleichem שָׁלוֹם עֲלֵיכֶם Peace be upon you [ʃaˈlom ʔaleˈχem] Hebrew This form of greeting was traditional among the Ashkenazi Jewish communities of Eastern Europe. The appropriate response is «Aleichem Shalom» (עֲלֵיכֶם שָׁלוֹם) or «Upon you be peace.» (cognate with the Arabic-language «assalamu alaikum» meaning «The peace [of ] be upon you.)»
L’hitraot לְהִתְרָאוֹת Goodbye, lit. «to meet» [lehitʁaˈʔot] Hebrew Perhaps the most common Hebrew farewell in Israel (English «bye» is also commonly used). Sometimes shortened to לְהִתְ («l’heet»).

Phrases[edit]

These are Hebrew phrases used in Jewish communities both inside and outside of Israel.[1]

Phrase Hebrew script Translation Pronunciation Language Explanation
Mazal tov / Mazel tov מַזָּל טוֹב good luck/congratulations [maˈzal tov]
[ˈmazəl tɔv]
Hebrew/Yiddish Used to mean congratulations. Used in Hebrew (mazal tov) or Yiddish. Used on to indicate good luck has occurred, ex. birthday, bar mitzvah, a new job, or an engagement.[1] Also shouted out at Jewish weddings when the groom (or both fiances) stomps on a glass. It is also used when someone accidentally breaks a glass or a dish.[1] However, NOT normally used on news of a pregnancy, where it is replaced by «b’sha’ah tovah» («may it happen at a good time/in the proper time»).[7]
B’karov etzlech (f.)
B’karov etzlecha (m.)
בְּקָרוֹב אֶצְלְךָ Soon so shall it be by you [bekaˈʁov ʔetsˈleχ]
[bekaˈʁov ʔetsleˈχa]
Hebrew Used in response to «mazal tov»[1]
Im Yirtzeh HaShem אִם יִרְצֶה הַשֵּׁם God willing [ɪmˈjɪʁtsə.aʃɛm] Hebrew Used by religious Jews when speaking of the future and wanting God’s help.
B’ezrat HaShem בְּעֶזְרָת הַשֵּׁם With God’s help [beʔezˈʁat haˈʃem] Hebrew Used by religious Jews when speaking of the future and wanting God’s help (similar to «God willing»).[1]
Yishar koach (or ShKoiAch)[8] יְישַׁר כֹּחַ You should have increased strength [jiˈʃaʁ ˈko.aχ] Hebrew Meaning «good for you», «way to go», or «more power to you». Often used in synagogue after someone has received an honour. The proper response is «baruch tiheyeh» (m)/brucha teeheyi (f) meaning «you shall be blessed.»[1][9]
Chazak u’varuch חֵזָק וּבָרוךְ Be strong and blessed [χaˈzak uvaˈʁuχ] Hebrew Used in Sephardi synagogues after an honour. The response is «chazak ve’ematz» («be strong and have courage»). It is the Sephardi counterpart pair to the Ashkenaz ShKoiAch and Boruch TihYeh.
Nu? ?נו So? [nu] Yiddish A Yiddish interjection used to inquire about how everything went.[1]
Kol ha’ka’vod כֹּל הַכָּבוֹד All of the honour [kol hakaˈvod] Hebrew Used for a job well done.[1]
L’chaim לְחַיִּים To life [leχaˈjim]
[ləˈχajm]
Hebrew/Yiddish Hebrew and Yiddish equivalent of saying «cheers» when doing a toast[1]
Gesundheit געזונטהייט Health [ɡəˈzʊnthajt] Yiddish Yiddish (and German) equivalent of saying «bless you» when someone sneezes. Also sometimes «tsu gezunt».[2]
Lavriut (or Livriut) לבריאות To Health [livʁiˈʔut] Hebrew Hebrew equivalent of saying «bless you» when someone sneezes.[9]
Refuah Shlemah רְפוּאָה שְׁלֵמָה Get well soon. Lit. full recovery Hebrew Used when someone is sick or injured.[10] Also see related daily prayer addition.

See also[edit]

  • Honorifics in Judaism
  • Honorifics for the dead in Judaism

References[edit]

  1. ^ a b c d e f g h i j k Jacobs, Jill Suzanne. «Speaking of Favorite Hebrew Expressions». Dummies.com. Retrieved 7 October 2018.
  2. ^ a b c d e f g h «Expressions and Greetings». Judaism 101. Retrieved 7 October 2018.
  3. ^ a b «Rosh ha-Shana (Jewish New Year)». Hebrew: Virtual Ulpan. Archived from the original on 5 May 2017. Retrieved 7 October 2018.
  4. ^ My Jewish Learning. «How to Greet Someone on Yom Kippur». My Jewish Learning. 70/Faces Media. Retrieved 14 August 2021.
  5. ^ Staff, Jspace. «G’mar Chatimah Tovah from Jspace». Jspace. Archived from the original on 6 October 2014. Retrieved 7 October 2018.
  6. ^ Jacobs, Jill Suzanne. «Hebrew For Dummies». Dummies.com. Retrieved 7 October 2018.
  7. ^ Daniels, Sariya. «B’Sha’ah Tovah». The Jewish Magazine. Retrieved 7 October 2018.
  8. ^ contraction of the two words
  9. ^ a b «Jewish Holiday Greetings». Patheos.com. Archived from the original on 26 September 2014. Retrieved 7 October 2018.
  10. ^ «refua shlema — Jewish English Lexicon». Retrieved 26 March 2019.


Загрузить PDF


Загрузить PDF

Праздник весны Пасха знаменует освобождение древнееврейского народа от рабства. Восьмидневное празднование – радостное событие для всего еврейского народа. [1]
Если среди ваших друзей или членов семьи есть евреи, вы можете впечатлить их и завоевать репутацию настоящего праведника, научившись поздравлять «С радостной Пасхой» на еврейском языке.

  1. Изображение с названием Say Happy Passover in Hebrew Step 1

    1

    Произнесите «Sameach», что означает «счастливый». На иврите счастье выражается словом «Simcha». Поэтому для значения «счастливый» в качестве прилагательного, мы используем «sameach», являющегося производным от существительного.

    • Это слово произносится как «са-мэй-aх». На конце должен быть твердый хрипловатый звук «к» из задней части гортани. Не используйте обычный звук русского языка «х». [2]
  2. Изображение с названием Say Happy Passover in Hebrew Step 2

    2

    Научитесь говорить «Pesach», что означает «Пасха». Это традиционное еврейское название праздника.

    • «Pesach» произносится как «пэй-сак». Звучит оно в точности так же. Опять же, на конце слова должен слышаться твердый, хриплый звук «кх», а не мягкий «х».
  3. Изображение с названием Say Happy Passover in Hebrew Step 3

    3

    Поменяйте порядок слов. В выражениях на иврите порядок слов в предложениях не такой, как, например, в русском. [3]
    В этом случае, прилагательное идет после существительного, поэтому «Счастливой Пасхи» звучит как «Пэйсак самэйах».

    • Чтобы произнести целую фразу, просто объедините сказанное выше вместе: «Пэй-сак Са-мэй-ах». Поздравьте себя с тем, что вы выучили новую фразу на иврите!

    Реклама

  1. Изображение с названием Say Happy Passover in Hebrew Step 4

    1

    При желании, добавьте перед «Пэйсак самэйах» слово «chag». «Chag» – это традиционное библейское название «праздника» на иврите.[4]
    Слова «chag Pesach sameach» практически одно и то же, что «Счастливого празднования Пасхи!» Она, в самом деле, не лучше и не хуже фразы, которой вы научились выше – она просто другая.

    • «Chag» произносится как «KХАГ». Тот же хриплый звук с придыханием используется для начального звука «кх».
    • Некоторые источники предполагают, что «chag» в частности используется евреями испанского происхождения.[5]
  2. Изображение с названием Say Happy Passover in Hebrew Step 5

    2

    Опустите слово «Пэйсак» и скажите «Хаг самэйах». Буквально это означает «Счастливого праздника». Это немного похоже на русское выражение «С праздником».

    • Эту фразу можно использовать для большинства еврейских праздников, но лучше всего – для Пасхи, Суккота и Шавуота, которые формально являются религиозными праздничными днями. [6]
      Ханука и другие дни являются просто праздниками.
  3. Изображение с названием Say Happy Passover in Hebrew Step 6

    3

    Чтобы произвести впечатление, используйте «Chag kasher v’sameach». Это немного необычный способ поздравить человека с праздником. Приблизительное значение его «Радостного вам и кошерного праздника». В этой фразе вы упоминаете еврейскую концепцию кашрута (религиозного закона о потреблении пищи).

    • Эта фраза произносится как «KХАГ ка-ШЕР ву-са-МЭЙ-aх». «Хаг» и «самэйах» произносятся так же, как было описано выше. В слове «кашер» используется легкий звук «р», который выходит с самой глубины рта – почти так же, как «р» во французском языке. Не забудьте перед «самэйах» добавить очень быстрый звук «в».
  4. Изображение с названием Say Happy Passover in Hebrew Step 7

    4

    Чтобы специально поздравить с Пасхой, попробуйте сказать «Chag Kashruth Pesach». В этом случае значение похоже на вышеупомянутую фразу: «Счастливой кошерной Пасхи!» Отличие в том, что в данном выражении конкретно упоминается Пасха, тогда как выражение выше применяется для многих праздников.

    • Вы можете произносить «kashruth» как «каш-руут» или «каш-рут» – оба варианта допустимы.[7]
      В обоих случаях для получения легкого звука «р» используется кончик языка. Он очень похож на испанский звук «р».
  5. Изображение с названием Say Happy Passover in Hebrew Step 8

    5

    Говорите «Счастливого пэйсак», если хотите схитрить. Не справляетесь со сложными произношениями на иврите из этой статьи? Попробуйте вариант в виде смеси языков. Хотя оно не является традиционным поздравлением с праздником, но многие евреи, говорящие на других языках, применяют его как удобное сокращение в период Пасхи.

    Реклама

Советы

  • Придыхательный звук «кх», используемый в этих фразах, может стать особенно сложным для произношения тем, кто говорит по-английски. Попробуйте зайти и прослушать эти примеры, чтобы узнать, как произносят их носители иврита. [8]
  • На этой странице размещена аудиозапись слова «кашер», демонстрирующая сложный звук «р» в конце слова[9]

Реклама

Об этой статье

Эту страницу просматривали 26 201 раз.

Была ли эта статья полезной?

Поздравления на ✡️ еврейский 🎈 праздник Суккот

Суккот это праздник сбора урожая, также этот праздник называют: Праздник кущей. Празднуется через 5 дней после Йом Киппур или на 15 день после еврейского нового года. Праздник длится одну неделю, под знаком радости и веселья. Этот праздник напоминает иудеям о манне, которую Яхве посылал евреям на протяжении сорока лет их блужданий по пустыне. СуккА символизирует те шалаши в пустыне, в которых жили евреи после исхода из Египта в 1313 году до н.э.

Мы благодарим Бога за хороший урожай и пополняем амбары годовым запасом, чтобы встретить зиму с хлебом и мукой. Мы желаем друг другу только хороших вестей и счастливой жизни. Поздравляю с праздником Суккот, с праздником кущей. Желаю уюта, блага, достатка и в доме твоём, и в шалаше.

Семь дней веселись, На восьмой — Шмини Ацерет, В своем шатре поселись, Вы блуждали много лет, Вы блуждали и скитались, Вы искали и нашли, Что б те дни не забывались, Суккот — вспомни сколько шли, Вспомните, возвеселитесь, Дар от Бога — дар земли. В своем шатре поселитесь, В наши счастливые дни.

Вступая в дни особой радости небесной, Которой Бог одаривает свой народ, Я поздравления шлю с праздником прелестным: Друзья любимые, со временем Суккот! Желаю радости, веселья, процветания! При всем при этом никогда не позабыть: Не в деньгах счастье! Даровал Творец познание, Что можно в шалаше счастливым быть!

Поздравляем с Суккотом, праздником кущей и сбора урожая. Наши предки в этот день праздновали сбор урожая, почтим же традиции и поблагодарим высшие силы за то, что сегодня нам есть, что поставить на стол. Будем же верны нашему пути, нашей вере и нашим семьям!

Мы зажжем сегодня праздничные свечи, встречая Суккот, и пожелаем друг другу только тишины и благодати. Пусть наши души успокоятся и возрадуются этому прекрасному празднику. Выпьем же за то, чтобы наши мечты всегда сбывались, а в наших сердцах было только спокойствие и нежность по отношению друг к другу.

Всех поздравляю с праздником Суккот Хаг Самеах! Сорок лет водил Он свой народ по пустыне голой и бесплодной. И давал им Божий небосвод, пищу, чтобы не были голодны. Суккот мы встретим в шалаше, как земледельцы, спрятавшись от солнца. А детям радость за большим столом, в том шалаше, где знойно и просторно. Шалаш — как символ, но чего? Он спас от бед и всех напастей? А может быть это отказ людей от празднества, удобства и богатства? Пусть каждый выберет своё, ответит на свои вопросы. Но в этот праздник всем везет и сердце радоваться хочет!

Во дворе стоит Суккка, Я обедать приду сюда. Семью вокруг стола соберу, И пищу Богов сегодня вкушу. На столе капуста и изюм, Я вареники с мясом слеплю. Будет кушать и молитвы читать, Станем предков почитать. Сорок дней они скитались, Лишь верой в лучшее питались. Жили в люди в шатрах, И отсутствовал страх.

Сегодня мы узнаем, что же полезного получилось из наших пожеланий и надежд, которые мы «посеяли». И пусть этот урожай будет действительно радостным. Поздравляем с Суккотом, праздником кущей и сбора урожая. Пусть в жизни все сложится самым лучшим и светлым образом у вас и у ваших близких.

Поздравляем с Суккотом, праздником кущей и сбора урожая. Желаем всем, чтоб этот день ознаменовал удачу, которая будет в дальнейшем году. Пусть вера не покидает тебя никогда, пусть удача сопутствует, а горе обходит тебя! Верьте и прощайте, соблюдая заветы, в этом заключаются секреты счастья.

Через века в сердцах мы веру сохранили. Свою традицию от предков до потомков в молитвах и запретах почтим праздник сбора урожая. Всех с Суккотом поздравляю! Наш добрый, верующий народ всегда хранит любовь. Пусть праздник нас сплотит и здравием наполнит.

Там и тут шатры белеют, В это время каждый год Собираются евреи Дружно праздновать суккот. Праздник радостно встречают Все от мала до велика. Под молитву свечи тают, И от свеч мелькают блики. Пусть в сукке худая крыша, Здесь никто не будет лишним. Если радостно душе, Значит рай и в шалаше.

Вспоминая древних предков, Ставим прочный мы шалаш, На ближайшую неделю Это будет угол наш. Вот такой вот странный праздник, Называется Суккот, Ощущений хочешь разных? Так отпразднуй с нами, вот!

Поздравляю с наступившим большим праздником Суккот! Праздник кущей, памяти и возвращения к истокам, вспоминая о блуждании евреев по Синайской пустыне! Желаю не бояться трудностей, желаю никогда не сдаваться и не останавливаться на полпути к мечте.

Тебя, как Израиля верного сына, Поздравить с Суккотом мне необходимо, Ну что ж, веселись всю неделю, друг мой, Сиди в шалаше, чтобы вред никакой Вовек не коснулся семейства большого, А ты был счастливей любого другого, Чтоб радость царила в душе у тебя, Жила чтоб в достатке семья твоя вся!

Суккот настает, народ весь ликует, Каждый еврей историю праздника знает. Когда-то предки бродили по пустыне, Так они веру народа укрепили. Сложно представить что-то священней, Не допускаем в этот день мы лени. Сукка гордо будет возведена, Каждому она нужна. Кто-то обед проведет всей семьей, А некоторые проведут и час ночной. Верьте и прощайте, соблюдая заветы, В этом заключаются счастья секреты.

Сегодня для евреев праздник Начнется на 7 полных дней. Накроем стол разнообразный Для всех своих родных, друзей! Суккот традициями важен, Пусть каждый пожелает всем Тепла и света! Добро скажет. Не знать обыденных проблем! И солнце светит пусть поярче, Душа не знает скуки, тьмы. Лишь открывается пусть ларчик И пусть сбываются мечты!

Поздравляю с праздником Суккот! Пусть твой шатёр укроет тебя от всех бед, пусть все твои мысли и деяния будут полны света и доброты. Пусть благословен будет лулав и этгор! Добра и мира вам и вашим семьям! Пусть этот праздник прибавит сил и веры, пусть твоё сердце смело стремится к любви и счастью!

У еврейского народа разных праздников полно. Все они традиционны, отмечаются давно. И Суккот, великий праздник, исключением не стал, Занимает очень твердо свой почетный пьедестал. В этот день шатер поставит каждый праведный еврей. Проживет потом в котором, он без малого семь дней. Будет спать там и молиться в кулаке этрог держа, Вспоминая о блужданьях, благодатью дорожа.

Гуляет шумно весь народ еврейский: Суккот сегодня. Веселитесь, люди, все! Мы вспоминаем тот сюжет библейский, Когда народ блуждал в пустынной полосе. Желаю никогда не сбиться Вам с пути, Идти уверенно сквозь бури и невзгоды, Решив все трудности, любовь свою найти, И сохранить семью в любую непогоду.

Вот и снова к нам идёт праздник замечательный! Удивительный Суккот! Будем мы внимательны: Своих близких и родных вместе соберем! В кущах праздник встретим мы, счастье обретём! И желания у нас сбудутся тогда! Каждый день и каждый час Счастья вам всегда!

Иврит – древний язык Мишны, первого письменного текста, содержащего в себе основополагающие религиозные предписания ортодоксального иудаизма. Со II столетия нашей эры он использовался в священных текстах. С середины XIX века иврит – официальный язык Израиля. Репатрианты [олИм хадашИм] возвращаются на родную землю и изучают его, чтобы интегрироваться в местное общество и познать язык, на котором говорили их предки. В списке первых фраз – חַג שָׂמֵחַ [хаг самЕах]. Что это в переводе на русский, мы подробно расскажем.

Хаг Самеах: перевод на русский и формы слов

חַג [хаг] – “праздник”. Это существительное единственного числа мужского рода. חַגִּים [хагИм] – множественное число. Корень: ח — ג — ג. Первая буква является гортанной, что влияет на соседние гласные. От этого корня образуется глагол לַחגוֹג [лахгОг] – “праздновать”. Его формы:

            Ед.ч.                                                                  Мн.ч

М.р. Ж.р. М.р. Ж.р.
חוֹגֵג חוֹגֶגֶת חוֹגְגִים חוֹגְגוֹת
хогЕг хогЕгет хогегИм хогегОт
хаг самеах перевод на русский

Читайте также: Как поздравить с Днем Рождения на иврите

От этого корня образуется и существительное женского рода חֲגִיגָה [хагигА], что в переводе на русский означает “торжество; празднование”. Во множественном числе – חֲגִיגוֹת [хагигОт]. Есть также прилагательное חֲגִיגִי [хагиги], что в переводе на русский – “праздничный; торжественный”.

Предлагаем вам мнемоническую ассоциацию к слову [хаг]: ХАна, Глянь, праздник наступает!

שָׂמֵח [самЕах] – в переводе на русский “радостный; веселый; счастливый”. Это прилагательное единственного числа. Корень: שׂ — מ — ח. Последняя буква является гортанной. Это влияет на соседние гласные. Формы слова:

           Ед.ч.                                                                   Мн.ч

М.р. Ж.р. М.р. Ж.р.
שָׂמֵחַ שְׂמֵחָה שְׂמֵחִים שְׂמֵחוֹת
самЕах смехА смехИм смехОт

От этого корня образуется существительное “радость” – שִׂמְחָה [симхА] и глагол Пааль לִשְׂמוֹחַ [лисмОах], что в переводе на русский означает “радоваться; веселиться”. Формы этого слова такие же, как и у прилагательного שָׂמֵח [самЕах].

Читайте также: Смешные фразы на иврите

Также есть глагол Пиэль לְשַׂמֵּחַ [лесамЕах]. Перевод на русский – “радовать; веселить”. Его формы:

                             Ед.ч.                                                                  Мн.ч

М.р. Ж.р. М.р. Ж.р.
מְשַׂמֵּחַ מְשַׂמַּחַת מְשַׂמְּחִים מְשַׂמְּחוֹת
месамЕах месамАхат месамхИм месамхОт

Мнемоническая ассоциация к слову [самЕах]: САМ Этот АХмед радостный!

Хаг самеах: перевод фразы на русский

Хаг самеах в переводе на русский означает “веселого/счастливого/радостного праздника”. Пожелание “Хаг самеах!” евреи говорят друг другу на Суккот, Песах и Шавуот. Это традиционные иудейские праздники.

Суккот проводится в память о блуждании еврейского народа по пустыне Синай. По заповеди иудеи должны в это время жить в построенном шалаше [суккА]. Песах празднуется в память об Исходе из Египта. Шавуот проводят в честь дарования иудеям Торы на горе Синай.

В эти дни на улицах Израиля висят вывески с надписью חַג שָׂמֵחַ [хаг самЕах], и слышно, как местные жители приветствуют друг друга этой фразой. Теперь вы тоже можете поздравлять близких таким образом.

Больше про Еврейские праздники.

Больше знаний в “Иврике”!

Вы получили подробный ответ на вопрос, как звучит хаг самеах в переводе на русский. Больше знаний в нашей онлайн-школе иврита. Можете, конечно, изучать иврит самостоятельно, но тогда вам придется собирать учебные материалы по крупицам и не рассчитывать на хороший результат. Вас никто не будет помогать, мотивировать, указывать на ошибки, направлять и давать подробные разъяснения слов и фраз – так, как мы рассказали вам о “хаг самеах”.

Вы же хотите овладеть грамотным ивритом, понимать на слух беглую речь, читать неадаптированные тексты и выражать свои мысли? Тогда выберите подходящий курс исходя из вашего уровня и целей.

Ученики, которые начинают у нас обучаться с нуля, через 2 месяца впечатляют израильтян своими достижениями. В чем секрет нашей методики? В сконструированных и индивидуально подобранных упражнениях. Они построены от простого к сложному и задействуют 4 языковых навыка:

  1. Чтение.
  2. Письмо.
  3. Речь.
  4. Восприятие на слух.

Каждый ученик получает те упражнения, которые тренируют слабые навыки с упором на сильные. Если, например, вы тяжело воспринимаете речь на слух, будете выполнять упражнения, которые позволят лучше понимать израильтян. Если же вам с трудом дается чтение, будете проходить уроки для развития этого навыка. Виктория Раз будет следить за вашим процессом и корректировать программу.

Если вы хотите полноценно участвовать в израильской жизни, поступить в престижное учебное заведение, получить хорошую работу, общаться с израильтянами и чувствовать себя комфортно в стране, приглашаем вас на занятия в нашей онлайн-школе иврита, которые можно проходить в любом месте!

Понравилась статья? Поделить с друзьями:
  • Поздравление на стекле в рамке с днем рождения
  • Поздравление на старославянском языке с днем рождения женщине
  • Поздравление на сербском языке со славой
  • Поздравление на семидесятилетний юбилей мужчине
  • Поздравление на сдачу прав вождения